Ovako izgledaju najsiromašnije škole sveta

U siromašnim zemljama sveta, tamo gde je zakazao sistem ili tamo gde se socijalna pravda spominje samo u govorima zvaničnika, postoje škole koje ponekad ne bismo ni nazvali tako, jer po mnogo čemu ne liče na prosvetnu instituciju kakvu poznajemo. Siromaštvo, prenaseljenost, ratovi, duboko usađena verovanja – sve su to razlozi zašto 61 milion dece širom sveta ne pohađa osnovnu školu, od kojih 47% nikada nije ni upisano, a ostatak je trajno ili privremeno napustio školu.

Kako bismo postali svesni ovog problema i njegovih posledica, delimo sa vama priče za koje su zaslužni ljudi s velikim srcem, velikom voljom i misijom koja ima za cilj bolju budućnost za ceo svet. To su pre svega brojni prosvetari koji s ljubavlju i ogromnom posvećenošću rade svoj posao, bez obzira na probleme koji su nezamislivi savremenom školstvu.
Evo škola kojima treba dati zlatnu medalju za volju, želju, ideju, hrabrost, upornost i požrtvovanost.

INDIJA – ŠKOLA ISPOD NADVOŽNJAKA

Boreći se sa siromaštvom i prenaseljenošću, prosvetni radnici u Indiji organizuju časove ispod velikih nadvožnjaka, u hladovini, na prostoru gde mogu da se smeste deca koja redovno dolaze da nauče slova, brojeve i engleski jezik. Ovo su deca koja žive ili na ulicama ili u teškom siromaštvu, i koja nikada nisu pohađala redovnu školu. Ova škola postoji već 11 godina i u njoj je osnovno znanje steklo preko 300 dece.

INDIJA – ŠKOLE NA PERONIMA

Na železničkim stanicama duž cele Indije boravi veliki broj dece. Mnoga deca ovde prose, kradu i uopšte – snalaze se na razne načine da prežive. Da bi ih odvratili od takvog života, pomogli da steknu osnovno znanje i usmerili na bolje životne koloseke – prosvetari im predaju lekcije osnovnoškolskog programa – na peronima.

OBLAST GAZE – BOMBARDOVANE ŠKOLE

Celom svetu je „Oblast Gaze“ – ime koje simboliše rat i stradanja. Često su i škole vojni ciljevi i rakete ih pretvaraju u polu-ruševine. Međutim, deca ipak pohađaju nastavu i trude se zajedno sa nastavnicima da ne prekinu obrazovanje. Naprotiv, rado uče i u školama vide nadu za bolju budućnost.

BANGLADEŠ – ŠKOLE NA SPLAVOVIMA

Pored toga što je zemlja sa veoma malim brojem prirodnih resursa, Bangladeš veoma često biva ugrožen i poplavama. Poplave zaustavljaju ili zauvek prekidaju školovanje velikom broju dece, ali ljudi u nekim delovima ove zemlje su uspeli da organizuju nastavu na splavovima – improvizovanim učionicama. Na taj način deca uče u kontinuitetu, odvojena su od problema svakodnevice, druže se i stiču osnovno znanje za budućnost.

KINA – ŠKOLA PEĆINA

Kineska provincija Zhongdong prepuna je siromašnih sela u kojima često nema ni vode ni hrane. Međutim, ono što ova sela imaju, jeste škola u pećini, jedinstvena u svetu. U njoj se održava redovna nastava za 200 učenika raspoređenih u 6 razreda osnovnoškolskog programa.

AFRIKA – ŠKOLE ZIDOVI

Mnoge zemlje Afrike u kojima vladaju rat, siromaštvo i glad nemaju ni jasno koncipiran školski sistem, a kamoli prostore koje bismo mogli nazvati školama. Međutim, volonteri iz svih krajeva sveta podstiču promenu razmišljanja i održavaju nastavu i u potpuno neprimerenim uslovima za boravak, a još manje za učenje. Bez učionica, bez školskih klupa, stolica, knjiga, učila… deca i njihovi predavači se trude da dane detinjstva ispune bar osnovnim informacijama o svetu koji ih okružuje i koji ih, čini se, često zaboravlja.

Član 28. UNICEF Konvencije o pravima deteta kaže:
“ Strane ugovornice priznaju pravo na obrazovanje i u cilju postepenog postizanja ovog prava, a na osnovu jednakih mogućnosti, posebno će:
(a) učiniti osnovno obrazovanje obaveznim i besplatnim za sve;
(b) podsticati razvoj različitih oblika srednjeg obrazovanja, uključujući opšte i stručno obrazovanje, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu i preduzimati pogodne mere kao što su uvođenje besplatnog obrazovanja i pružanje finansijske pomoći kada je to potrebno;
(c) omogućiti, svim odgovarajućim sredstvima, da više obrazovanje bude dostupno svima u skladu sa sposobnostima;
(d) omogućiti da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci;
(e) preduzimati mere za obezbeđenje redovnog pohađanja škole i smanjenje stope napuštanja škole.“

Između pročitanih slova na papiru i viđenih slika iz stvarnog života – nalazi se veliko pitanje: Zašto dečija prava nisu ista za svu decu sveta?

Autorka: Jelena Kovinčić, vaspitač, urednica bloga Mamino blago

*autorski tekst u vlasništvu kompanije Jamax M, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika