Kako psovanje u porodici utiče na rečnik deteta? objašnjenje pedagoga

Vaše dete se jednog dana vratilo iz vrtića i počelo da psuje.

Vaša prve misli su verovatno da je te reči čulo u vrtiću i osuda vrtića. Ali, ako razmislite opet, shvatićete da nije važno ko je kriv. Pre ili kasnije, svakako bi se desilo da reči koje je negde čulo dete ponavlja i kod kuće. Reakcija okoline kada ono to čini je toliko zanimljiva da dete želi ponovo da je vidi. Još je interesantnije kada mama i tata smeju da govore tzv. „ružne” reči, a ono ne sme.
Zato, upravo od vašeg, roditeljskog stava zavisi koliko će se ova faza u govoru deteta zadržati.

Kakva je najčešća roditeljska reakcija?

Stroga zabrana. Stav – „Da te više nisam čuo da psuješ inače…” ili – “Ja smem da psujem, a ti ne smeš…” donosi samo kontra efekte i osećaj nepravde kod deteta. Osnovni razlog zašto ne treba da branite ili kažnjavate psovanje na grub način jeste što će tako, po principu “zabranjenog voća”, upravo ove reči detetu postati najdraže. Te reči će, onda, preuveličavati, nesvesno glorifikovati, pa će se još teže iskoreniti iz njegovog rečnika.

Simpatisanje psovanja. Ako pripadate onim roditeljima kojima je ovakvo detetovo izražavanje simpatično i podstičete li ga da neprihvatljive reči i dalje ponavlja, ono će to i činiti. Međutim, vaše odobravanje može mu stvoriti “medveđu uslugu”, ako to nije izražavanje koje se toleriše u njegovom vrtiću ili među vršnjacima. Umesto što mislite da će dete na ovaj način steći određenu popularnost, radije uložite napor da do svog statusa u vršnjačkoj grupi dođe na neki prihvatljiviji način.

Koja je poželjna roditeljska reakcija?

Dobar primer. Vaše dete je vaše ogledalo. Vi ste mu najveći uzor, vas će da kopira najviše, pa sve što vam se ne dopada kod njega, najpre pogledajte kod sebe. To važi i za pozitivne modele kopiranja, jer će najbrže usvojiti ona pravila ponašanja i izražavanja kojih se i vi pridržavate. Tako, ako vi i druge osobe iz najbliže okoline ne psujete, ili ako se izvinite kada vam se “omakne” neka psovka, šaljete detetu jasnu poruku šta od njega očekujete i koja ponašanja ćete podržati a koja nećete. Dobar primer ili model za kopiranje podrazumeva da od vas ili vaše najbliže okoline ne može da čuje ono što ne želite da govori dete.

Razgovarajte. Ponavljajte krajnje mirno i nedvosmisleno jasno, ozbiljnog lica, bez imalo glume (svaku vašu nedoumicu dete će uočiti) da su takve reči nepoželjne, da vi ne volite da ih slušate, da ih ne vole ni drugi ljudi, uostalom, ne govorite ih ni vi, ni tata, ni Spajdermen, ni Ben 10 (nabrajajte one za koje znate da ih dete voli i koji su mu na neki način uzori). Objasnite mu da, kada je u društvu sa vama, očekujete da koristi odgovarajuće reči, baš kao što ih činite i vi.

Mesto za psovanje. Nema razloga da budete taoci izražavanja koje vam ne odgovara. Ako vaš razgovor sa detetom i dalje ne bude imao efekta, možete uvesti mesto u stanu gde se ove reči mogu izgovarati. Tako, kada čujete dete da govori“ružne” reči, pošaljite ga u tu prostoriju. Pre nego što to učinite, upozorite ga šta će se dogoditi : “Zaista ne želim više da slušam reči koje ti koristiš. One su ružne, nepristojne i nimalo mi se ne dopadaju. Od sada, svaki put kada želiš da ih govoriš, idi u… (svoju sobu, kupatilo…) i tamo ih izgovaraj, kada si sam. Ali, kada se vratiš ovamo, u društvo, u svoju porodicu, očekujem da ćeš razgovarati uobičajeno, bez psovanja i ružnih izraza”.

Kako psovanje u porodici utiče na rečnik deteta?

Psovanje u porodici daje detetu poruku da je takav način izražavanja u redu, čak i poželjan, čim ga koriste mama ili tata. Takođe, ako je psovka vaš način reagovanja u afektu, izraz besa ili nemoći, dete će prekopirati i emocionalne obrasce, odnosno, situacije kada i ono koristi psovke. Na taj način, naučiće da potiskuje svoje emocije i da mu za svaku emociju psovka postane “ventil”.

Ne zaboravite da je u korenu psovke zapravo, agresija, pa otuda podržavanje ili dopuštanje detetu da psuje jeste dopuštanje agresivnog ne samo izražavanja već i ponašanja. Promovisanje nasilne komunikacije danas jeste utiranje puta za nasilno ponašanje u budućnosti. Ako mislite da je vaše dete već usvojilo princip da kroz psovke izražava svoje emocije besa ili nemoći, počnite odmah da ga učite boljim načinima verbalnog izražavanja i kanalisanja svojih emocija. To mogu biti crtanje, pričanje o situacijama u kojima se sreću njegovi omiljeni junaci iz filmova ili knjiga, igre menjanja uloga, itd.

Pokažite mu da razumete njegova osećanja, da se emocije izražavaju na različite načine, ali da psovke nisu jedan od poželjnih načina.

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje

*autorski tekst u vlasništvu kompanije Jamax M, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika