JELENA HOLCER: Koje su POSLEDICE preterane roditeljske ambicioznosti?

„Ambicija je snaža želja za postizanjem određenih ciljeva.“ Jelena Holcer

Preterano ambiciozni roditelji koji insistiraju da njihovo dete pohađa veći broj vanškolskih aktivnosti, čine više grešaka istovremeno: zamaraju dete, smanjuju mogućnost zajedničkog provedenog vremena, što utiče i na celokupni njihov odnos. Oni misle da je to najviše što mogu da učine za svoje dete, iako bi, možda, dete izabralo da sedi u kući i čitaju knjigu ili zajedno gledaju crtani film.

5 posledica koje izaziva roditeljska ambicioznost

• Izostanak ličnih ambicija. Roditelji su za dete najveći autoriteti, ono im bezrezervno veruje i pokušava da se pokaže vredno njihove pažnje, u tolikoj meri da nema motivacije da razvija lične ambicije.
• Nedostatak detinjstva. Kada se jedna dečija radna nedelja osim škole i školskih obaveza ispuni velikim brojem aktivnos – gubi se vreme za igru, maštarenje, odmor, opuštanje, slobodno vreme.
• Stalni stres. Preterani broj obaveza brzo dovodi do osećanja umora i nedostatka radosti. Naviknuti na pritisak i stalni pokušaj da udovolje roditeljima, trenerima, nastavnicima…  počnu i sami sebi da postavljaju previsoke ciljeve.
• Nedovoljno vrednovanje sebe. Ukoliko ne postigne velike rezultate ili ne zadovolji tuđa očekivanja, dete postaje nesigurno, sa jakim osećajem krivice. Ono ne zna da su roditeljski zahtevi previsoki, nego misi da ono nije sposobno da ih ispuni. To će se odraziti i na samopouzdanje.
• Prenos na buduće generacije. Deca preterano ambicioznih roditelja kao odrasle osobe i sami postaju preterano ambiciozni roditelji, ili ukoliko su osvestili koliko su u detinjstvu propatili pokušavajući da ispune tuđa a ne sopstvena očekivanja, sada, kada su i sami roditelji, odlaze u drugu krajnost, suprotnost ambiciji. Tada, njihova deca nemaju granica ponašanja, sve im je dozovoljeno. Obe ove krajnosti nisu dobre.

Moja lična profesionalna ambicija. Individualne razlike među nama su veoma velike. Zato, šta je za vas “preterano”, šta “realno”, šta “ambiciozno” znate samo vi. Što se mene lično tiče, posle 25 godina rada sa roditeljima i decom, i dalje maštam da se pojave roditelji koji će svoju ambicioznost određivati kao želju da im deca budu što otvorenija, radoznalija, kreativnija, ili, da budu veliki optimisti, avanturisti, da imaju bolji smisao za humor, da budu više okrenuti prijateljima, prirodi, zdravom životu… Silno bih želela i da upoznam roditelje koji umesto stalne fokusiranosti na dete, svoju ambicioznost preusmeravaju na njihov međusobni odnos, na primer, da se što bolje razumeju sa svojim detetom, da izgrade odnos pun poverenja, da se mnogo smeju…Ustvari, možda ovakvo moje razmišljanje govori o tome da sam preterano ambiciozna ja?

Pročitajte i blog Roditeljska ambicioznost: Koja je prava mera?

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje

*autorski tekst u vlasništvu kompanije Jamax M, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika