A koja su naša, RODITELJSKA PRAVA? Evo mišljenja pedagoga Jelene Holcer

Čitali ste o dečijim pravima. Između ostalih prava, dete ima pravo na slobodno vreme, na sopstveni stil i ukus u izboru prijatelja, načinu odevanja, ima pravo na grešku, na obrazovanje, ima pravo na samoodbranu, na maštu, na igru… Podrazumeva se da ćete ova prava pokušavati da poštujete i omogućite ih svom detetu.

Sa druge strane, mnogo se priča o roditeljskim obavezama. Zašto se nikada ne govori o roditeljskim pravima? I zar ne bi bilo fer da iza svakog dečijeg prava postoji i poneka obaveza? Kao i iza svake roditeljske obaveze poneko pravo?
Za razliku od Konvencije dečijih prava ili Deklaracije ljudskih prava, roditeljska prava nisu napisana. Ipak, i ona treba i da postoje, da se uvažavaju i podrazumevaju.

RODITELJSKA PRAVA NA PRIVATNOST I LIČNO VREME

Možda najugroženije roditeljsko pravo jeste pravo na privatnost i vreme za vas lično. U prvih godinu dana vašeg roditeljstva sva pitanja vaše okoline su slična: “Kako je beba? Šta je jela, koliko spavala, kako zubići/grčevi?…” Vi odjednom, kao da postajete neprimetni, jer se očekuje da ste potpuno u službi bebinih potreba. U tom dobu postaviti pitanje:” Čekaj, gde sam tu ja, zašto mene niko ne pita kako sam ja?” tumači se kao veoma sebično. Kada, malo po malo, počnete da zapostavljate sebe i vi i vaša okolina će se na takav vaš status brzo navići. Imati pravo “na sebe”, na lični život i sopstvenu privatnost istovremeno dok imate bebu, zapravo, znači imati vremena za ono što vama čini zadovoljstvo a nema direktne veze sa detetom. To mogu biti sitni izleti van roditeljstva (odlazak u bioskop, druženje sa prijateljima, nekoliko sati fizičkog vežbanja…), ali vam mogu značiti veoma mnogo.

Zašto je ovo pravo važno?

U savremenom svetu podrazumeva se da su oba roditelja zaposlena. Ipak, u našem narodu i dalje opstaje predrasuda da je «dobra» majka žena koja ne radi već ostaje kod kuće s decom. Ukoliko imate izbor da ne radite, razmislite da li to i želite. Mnoge žene ostajući u kući i baveći se isključivo decom, osećaju se zapostavljeno i nedovoljno važno. Njihovo osećanje nezadovoljstva preneće se i na decu. Kada odrastaju sa ubeđenjem da su “centar sveta” i da roditelji bez njih, kao samosvesne ličnosti gotovo ni ne postoje, sve što se njima dešava dete povezuje sa sobom. Tako, ako je mama tužna, dete misli da je za to ono krivo, ako je mama umorna pa mu ne posvećuje pažnju, ono se oseća odbačeno itd.

Sa druge strane, zaposlene mame mogu biti optimističnije, zadovoljnije osobe nego one koje su isključivo usmerene na decu. Zadovoljstvo žene utiče na njeno samopouzdanje, a njeno samopouzdanje povećava i samopouzdanje dece,  jer se deca tome uče, između ostalog i imitirajući one koje najviše vole. I zato, iako se podrazumeva da je upravo mamina pažnja najpotrebnija, kada beba razvija odnose poverenja u više osoba koji se sa ljubavlju brinu o njenim potrebama, ona razvija pozitivan odnos prema okruženju i formira prvu iskru sopstvene važnosti kod deteta.

Jasno je, svako dete će biti zadovoljnije ukoliko pored sebe ima uravnotežene, odmorne, raspoložene roditelje. Ali, šta vas čini zadovoljnom osobom, znate samo vi. Zato je pravo majke na vreme za sopstvene potrebe jednako pravu one majke koja želi da se isključivo posveti potrebama svoje dece. Ne dozvolite nikome da vas okarakteriše kao manje dobru mamu zato što niste spremni da potpuno zanemarite sebe. Ne dozvolite to nikome, a ponajpre sebi. Vi imate pravo na svoj izbor: da, hoću samo ja da se bavim svojim detetom, u istoj meri kao što imate pravo na: ne, želim da imam vremena i za sebe. Vi imate pravo na sebe.

RODITELJSKA PRAVA NA „OBIČNOST“

U literaturi o roditeljstvu često ćete naići na postulate da je važno da uvek budete dosledni ili da prema deci uvek budete raspoloženi, smireni, vedri. Ali, niko ne može baš uvek da bude potpuno dosledan. Vi imate pravo da neku svoju odluku promenite ili se predomislite. Roditeljstvo će trajati do kraja vašeg života. Zar zaista mislite da možete od sada pa sledećih nekoliko decenija ostati uvek smireni? Prisebni? Bez gubitka kontrole? Dosledni? Možemo o doslednosti misliti kao o nekom idealu kome se teži ali priznajte sebi da vi niste super-heroj niti mašina bez emocija već osoba sa brojnim vrlinama, manama, slabostima. Prirodno je da ćete povremeno biti nervozni, mrzovoljni ili neraspoloženi. Odnosno, iako ste roditelj, imate prava da budete “obična” osoba.

Podsetnik ostalih zaboravljenih roditeljskih prava:

•  imate pravo da budete dete;
•  imate pravo da kažete : “Ne želim. Ne mogu. Neću. Mrzi me…;”
•  imate pravo da budete umorni i kad okolina ne vidi za to razloge;
•  imate pravo da roditeljstvo učite, umesto da se pretvarate da vam je urođeno;
•  imate pravo da svojim roditeljstvom budete neprijatno iznenađeni;
•  imate pravo kad poželite da udarite dete – udarite jastuk;
•  imate pravo da za svoj trud očekujete, zahtevate i dobijete nagradu (“hvala” je često dovoljno);
•  imate pravo da očekujete i zahtevate da budete voljeni i kad grešite;
•  imate pravo da nešto ne znate (na primer: da uradite domaći zadatak koji je dete donelo iz škole);
•  imate pravo na sopstvene ambicije, snove, želje, emocije, potrebe…;
•  imate pravo da želite pomoć svojih roditelja, baš kao što imate pravo i da ne želite njihovu pomoć;
• imate pravo da rečenicu počnete sa: “Ja imam pravo…;”
• imate pravo da nastavite spisak sopstvenih prava…

Konačno, ako su se odrasli izborili da deca imaju svoja prava, kao i za Deklaraciju ljudskih prava, čiji je zadatak da naprave spisak svojih prava? Opet naš, nas odraslih. Zašto to ne bismo i uradili? I zato: Imate i pravo i obavezu da pokušate da se osećate “dobro u sopstvenoj koži”, jer će se to odraziti kako na vas, tako i na vaše dete.

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje

*autorski tekst u vlasništvu kompanije Jamax M, podložan zaštiti autorskih prava uz zabranu korišćenja bez pismene dozvole vlasnika